Bankrot
Ne tako davno postojala je jedna Firma, tvrdoglava i jako sigurna u sebe. Nikada nije prihvatala dobronamerne savete i uvek je smatrala da je svaki korak koji preduzme baš onaj pravi.
“Sve te novotarije koje se nameću, sve to ništa ne valja, a i šta će meni neko da priča kako ću poslovati valjda ja znam najbolje”, rekla je Firma. Firma nije bila vođena željom da prozvodi što kvalitetnije proizvode, niti da brine o sigurnosti svojih radnika, a nije je baš mnogo ni zanimalo kako utiče na okruženje. Bila je vođena pohlepom i željom da zaradi što više novca.
Uspela je u svojoj nameri, postala je velika, mnogo je zarađivala i to je bilo jedino bitno.
Posle ne tako dugog vremena, čudom je sve krenulo u suprotnom smeru, mora da je neko urekao ili je maler, nemoguće da je nešto drugo. “ Samo su se dvojica radnika povredila ovog meseca, samo je jedna firma nezadovoljna proizvodima koje smo im isporučili, a otpad koji smo bacilli odnela je reka to se više i ne vidi, pa sve radimo kako treba”, objasnila je Firma.
Nekako, ne znam kako, ali Firma je počela da gubi poverenje i ostalih potrošača, sve je manje bilo para za isplatu radnika, a maler koji je zadesio nikako da prođe. Firma ni tada nije uvidela problem u svom poslovanju, nije želela da se obrati za pomoć stručnim ljudima, ona zna najbolje, a i svi ti ljudi koji joj nude rešenje i pomoć sve su to lopovi. „Bolje da se ja obratim nekome za skidanje uroka“, razmislila je zdravorazumski. Na njenoj kapiji sada stoji bela traka sa crvenim znakom BANKROT.
